Zatrepšete i prolazi još jedna godina. Rođendani dolaze brže. Praznici se čine bližim. Detinjstvo je leto bilo beskrajno, ali sada čak i vikendi brzo prolaze. Vreme se zaista ne ubrzava. Ali svakako deluje kao da jeste.
Vaš mozak čuva sat na osnovu sećanja
Mi zapravo ne osećamo kako vreme prolazi. Mi ga se sećamo. A ta sećanja su snažno oblikovana onim što se dogodilo, koliko je bilo novo i kako je to istaklo.
Kada ste mladi, gotovo sve je novo. Prvi bicikl. Prijatelj. Prva ljubav. Vaš mozak pravi mnogo svežih uspomena. To popunjava vreme detaljima, a detaljno vreme u retrospektivi deluje sporije.
Kako starite, dani se sve više mešaju. Putovanja. Emailovi. Posuđe. Sećate se manje istaknutih događaja. To čini prošlost kraćom. Manje je punjena. Brža.
Deo od godinu dana postaje tanji
Kada imate pet godina, jedna godina je veliki deo vašeg života. To je 20 odsto svega što ste do sada živeli. Zato se godina čini dugačkom. Velikom.
Do vaše pedesete, godina je samo 2 odsto. Ne nosi istu težinu. Brže prolazi. Vaš mentalni račun to prati ne primećujući.
Ova ideja se ponekad naziva “proporcionalno percipiranje vremena”. Što više živite, svaki novi period deluje manjim u poređenju.
Rutina ubrzava stvari
Raditi isto iznova i iznova ubrzava vaše osećanje vremena. Kada su dani slični, vaš mozak ih kompresuje u zamazanu sliku. Pamti samo nove ili emocionalno nabijene trenutke kao vredne čuvanja.
Ako vam je nedelja kao prošla nedelja, i ona pre nje, ti dani brzo prolaze kada se osvrnete. Čak i ako ste bili zauzeti, sećanje kaže: “Nije se mnogo dogodilo.”
Zašto novitet usporava vreme
Novitet prekida obrazac. Zato odmori deluju duže od običnih nedelja, čak i ako su kraći. Vaš mozak je u visokoj pripravnosti, pamti nove mirise, zvuke, ukuse i iznenađenja. To čini svaki trenutak bogatim i punim.
Zato se i strašni ili intenzivni događaji čine sporijim dok se dešavaju. Vaš mozak je fokusiran, prati sve u detalje. To je suprotno od autopilota.
Stvari koje čine da vreme deluje kao da juri
- Život po rigidnom rasporedu sa malo varijacija
- Provoditi sate listajući ili multitaskujući bez potpunog fokusa
- Nedostatak sna, koji umanjuje sećanje i pažnju
- Preskakanje pauza, putovanja ili noviteta u svakodnevnom životu
- Stalni stres, koji gura vaš mozak u kratkoročni režim preživljavanja
Ove navike ne iscrpljuju vas samo. One takođe smanjuju vaše osećanje vremena, čineći da dani nestaju u retrospektivi.
Možete ga usporiti (malo)
Ne možete zaustaviti vreme. Ali možete produžiti svoje iskustvo s njim. Jedan od načina je da stvorite više uspomena. One ne moraju biti velike. Šetnja u novom parku. Kuvanje nečega nepoznatog. Poziv starom prijatelju iznenada. Sve što budi vašu pažnju.
Još jedan način je da se duboko fokusirate. Prisustvo usporava ritam vašeg uma. Pisanje rukom, meditacija, čitanje ili čak tiho sedeti deset minuta može pomoći.
Sećanje oblikuje vaše osećanje vremena
Nije stvar u tome koliko vremena provodite. Stvar je u tome koliko vaše mozak primećuje. Čuvamo ono što se ističe. Preskačemo ostalo. Zato život pun malih promena i svežih iskustava deluje duže nego onaj pun kopiranja i lepljenja dana.
Kada starimo, lako je upasti u rutinu. To nije loše. Ali mešanje stvari, makar i malo, može ponovo učiniti da vreme deluje punije.
Nije samo stvar u dodavanju više sati. Stvar je u tome da ti sati deluju kao da imaju značaj.